Метода пухања кисеоником је дување кисеоника директно у течни ферохром са високим угљеником, да би га декарбуризовали да би се добио ферохром средњег хрома. Главни елементи ферохрома са високим удјелом угљеника су хром, гвожђе, силицијум и угљеник, који сви могу да се оксидују. Главни задатак оксидације и пухања ферохрома високог угљеника је декарбонизација и очување хрома.
Када се кисеоник удува у течни ферохромијум са високим удјелом угљеника, јер садржај хрома и гвожђа чини више од 90% укупне легуре, прва ствар која се оксидује је хром и гвожђе. Затим, ови оксиди оксидују силицијум у легуру. Због оксидације хрома, гвожђа и силицијума, температура растаљеног базена брзо расте, а реакција декарбуризације се брзо развија. Што је виша температура, то је повољнија реакција декарбуризације и инхибиција оксидационе реакције хрома. Нижи угљеник у легуру може бити.
